DANKO BJELICA – VATERPOLISTA - Nešto više od igre
DANKO BJELICA – VATERPOLISTA..!
"Iako potomak iz šahovske familije Bjelica - šah mi nikad nije bio dovoljno interesantan da bi se njime ozbiljnije bavio. Pošto su me svi u familiji pobjeđivali u toj drevnoj indijskoj igri, odlučio sam da se sa osam godina posvetim japanskoj drevnoj vještini - karateu, tako da sam posle samo par godina najboljim igračima iz familije davao sve figure fore i tukao ih - šahovskom tablom....Normalno ni to nije bilo baš jednostavno pošto sam morao da ispunim majčin zahtev: ukoliko želim da se bavim karateom moram u isto vrijeme da pohađam i nižu muzičku školu - odsek za klavir. Iz nepoznatih razloga kućni klavir je morao da se menja makar jednom godišnje a u muzičkoj školi mi je bilo zabranjeno sviranje na klavirima mlađim od 5 godina".
Danko Bjelica
"Sićušan i nježan, kako bi me samo moja majka opisivala, a uz nagovor babe - Crnogorke (koja me je i ne pitajući odvela kod "Vasovog malog" i ubacila u Hercegnovski bazen) te davne 1975 po prvi put se srećem sa vaterpolom u pionirskoj ekipi VK Jadran, Herceg Novi", seća se Danko Bjelica nekih davnih, ali divnih godina”.
Rođen je 6. aprila 1964 u Sarajevu ali je svake godine, na leto, odlazio kod babe i dede u Herceg Novi i tu ostajao po tri meseca da bi se napajao znanjem sa samog izvora vrhunskih vaterpolista.
Danko u Akciji..!
Tokom 20-ak godina školovanja bavio se svim mogućim i nemogućim sportovima….karateom (crni pojas), skijanjem, fudbalom, košarkom, odbojkom, rukometom, taeknjondo-om (crni pojas), ronjenjem, atletikom, plivanjem, vozio bob i sanke…i još mnogo toga a "uz put sam završio osnovnu školu i Drugu sarajevsku matematičku gimnaziju (mada sam se opismenio samo zahvaljujući sestri Isidori)" priča Danko dok pijemo esspreso u bašti (nedostaje nam samo jadransko more i miris borova i mimoza … da bi doživljaj bio potpun). Po izlasku iz JNA sa grupom sarajevskih zaljubljenika i vaterpolo fanatika osniva VK Bosnu gde je igrao, bio kapiten prve ekipe i trener mlađim generacijama sve do skoro samog početka rata, '92 u Sarajevu, koji je igrom slučaja počeo na njegov rođendan. Studirao je i diplomirao mašinstvo u Sarajevu - smer Energetika i Procesna Tehnika i u školskoj 1986/87 proglašen za najboljeg sportistu Sarajevskog Univerziteta, u godini kada je "boje" svog fakulteta branio u čak deset različitih sportova .
Kako ste se odlučili da dođete čak do Kanade?
"Zbog malo, za moj ukus, prevruće situacije, u Sarajevu '92 napuštam grad i strateški uzmičem ka Beogradu i posle ka Vrnjačkoj Banji gdje provodim dvije godine.U maju '94 u kanadskoj Ambasadi u Beogradu, dobijam vizu i sa suprugom stižem u Toronto u kojem se i dan danas nalazim, nadajući se nekom boljem životu".
Dolaskom u zemlju koja je u mnogim stvarima različita od Evrope krećete u okršaj zvan "novi život". Nova zemlja, drugačiji ljudi …neka nova pravila. Kako ste se snalazili u svemu tome?
"Kao i svaki imigrant doživio sam period upoznavanja sa novom domovinom. Raznorazni kursevi gde se svašta može naučiti... između ostalog: da crno odijelo i bijele čarape ne idu zajedno i ta kombinacija ne bi trebala da se nosi prilikom razgovora za posao; da aparat za gašenje požara služi , kako mu i samo ime kaže, za gašenje požara, da je tramvaj (street car) i autobus prevozno sredstvo koje uz podzemnu željeznicu koristimo da bi došli sa jednog kraja grada na drugi i da se nužda treba obavljati isključivo u toaletu - dakle ne u tramvaju, autobusu ili liftu...(pa da li oni znaju da se još u 18 vijeku na srpskom dvoru jelo nožem i viljuškom dok su na ostalim dvorovima - nećemo reći kojim - meso komadali golim rukama, da su Beograd, Zagreb i Sarajevo imali kanalizaciju kad su se u Londonu "noćne posude" prosipale sa prozora kuća i sl.)." Prvi posao, te daleke 1995, mu je bio u privatnoj "školi kao instruktor za Autoked i posle samo par meseci zapošljava se u jednoj od najvećih "store fixture" kompanija u to vreme na ovom kontinentu - Ontario Store Fixtures gde je proveo narednih deset godina i prošao sve funkcije od crtača do direktora inžinjeringa i proizvodnje. Trenutno vodi svoju dizajnersko/inžinjersko/ konsultantsku firmu - DANKO DESIGN.COM
Međutim i pored svega ljubav prema vaterpolu tinja u Danku, neda mu mira, te zahvaljujući sinu, vraća se u ‘vode koje život znače’. "Pokušavajući da pomognem svom, tada devetogodišnjem sinu u odabiranju novog sporta saznajem da u Torontu postoji vaterpolo klub "York Mavericks". I tako je to krenulo, ponovo..."
Jos vise na stranici :
http://www.novine.ca/intervju/intervju-1204-bjelica.html
(C) 2011 - Alle Rechte vorbehalten